Urušavanje građevinske struke

Osim novog termina „urušavanje građevinske struke“, pojavio se i novi termin „investitorski urbanizam“ koji dodatno opisuje novi trend u izgradnji: novi arhitektonski stil, nastao pod pritiskom investitora. To su trivijalni, ružni, nadograđivani i prenatrpani, nefunkcionalni i jeftini objekti. U zapadnim zemljama, takvi objekti bi bili svrstani u kategoriju socijalne izgradnje, a ovde se prodaju kao „ekskluzivni“ i „luksuzni“.

Ali, nisu samo investitori (svojim pritiscima) i država (dozvoljenim legalizacijama i namernim nedostatkom kontrole) doprineli stvaranju ovakvog stanja u građevinskoj industriji. Doprinele su i naše kolege, stalnim "dampingovanjem" (spuštanjem) cena, tako što bi preko svojih biroa ugovarali poslove po niskim cenama, a pod-angažovali mlade, neiskusne inženjere i saradnike, kojima bi manipulisali i plaćali ih po ponižavajućim tarifama.
Kako se broj ovakvih „elitnih“ biroa namnožio tokom godina, inženjerima nije preostalo ništa drugo nego da pristanu na ovakve kompromitujuće uslove rada ili jednostavno, odu iz zemlje.

Inženjerska komora Srbije je kao udruženje od 2009 zauzela vodeće mesto u regulativi, tako što se nametnula kroz zakonski okvir. Prema važećem zakonodavstvu, jedino inženjeri koji poseduju licencu IKS imaju pravo da potpisuju projekte.
U skladu sa međunarodnim praksama, osnovna uloga Komore trebalo bi da bude zaštita interesa svojih članova putem edukacije, obezbeđenja osiguranja, nadzora radnih uslova i kontrole nad naknadama.
Međutim, iako obećavana, zaštita članova nikada nije adekvatno obezbeđena, a tokom vlasti SNS-a, upravljanje Inženjerskom komorom Srbije prešlo je pod nadležnost Ministarstva, čime je Komora izgubila svoju nezavisnost, dok su njeni članovi postali administrativno podređeni vladajućim strukturama.
Trenutno, prema našem viđenju, Komora primarno funkcioniše kao organ za izdavanje licenci i servis za obezbeđivanje pozicija članovima upravnog odbora, uz organizaciju turističkih putovanja u inostranstvo, pod izgovorom „unapređenja rada Komore“.

Zakoni i pravilnici se usvajaju u skladu sa interesima investitora, s ciljem ubrzanja procesa izgradnje. Istovremeno, dolazi do zapošljavanja novih partijskih kadrova, dok kadrovi nasleđeni iz prethodnih političkih perioda (komunizma), uključujući njihove naslednike, i dalje ostaju na pozicijama. Kao rezultat, institucije su preopterećene nekompetentnim osobljem.

Odgovornost za celokupan proces izgradnje prebačena je na licencirane inženjere, dok institucije ne ispunjavaju svoje osnovne funkcije. Inspekcijska kontrola se svodi na opravdanja kao što su „nedovoljan broj inspektora“ ili „niko nije pronađen na gradilištu“ili se svodi na izbegavanje odgovornosti, uz namerne pogrešne i netačne interpretacije zakonskih odredbi.

Urbanistički planovi neretko ignorišu osnovna ljudska prava, uključujući pravo na čist vazduh, prirodnu svetlost, slobodu kretanja i privatnost. Prenaseljenost gradova doprinosi ozbiljnim saobraćajnim gužvama, što dodatno oduzima dragoceno slobodno vreme građanima i, praktično, ograničava njihovu slobodu.

Fraza „motivation fee“ je među prvim terminima koje strani investitori usvajaju po dolasku u Srbiju. Oni su unapred svesni da će određeni deo sredstava morati da izdvoje za službenike lokalne administracije na različite načine.

Službenici neretko traže svoj „motivation fee“ odugovlačenjem procesa izdavanja dozvola ili davanjem besmislenih i nepotrebnih primedbi na predatu dokumentaciju.