Ovaj tekst je pisan u periodu april / maj 2025.

Kontrola cenovnika i sigurna naplata

Rešenje na ono što nas je dugo mučilo i za šta smo često pitani "A kako ćete da iskontrolišete primenu cenovnika ?!?!?!", je dao kolega Dragan.


Kontrola primene cenovnika i sigurnost za naplatu posla može jednostavno da se reši prilaganjem uplatnice uz projekat. 

Pošto zakonski teško da ćemo uskoro moći bilo šta da rešimo, predlog je da sami uvedemo praksu prilaganja uplatnice uz projekat koji se "podiže na CEOP". 


To ujedno rešava i najveći problem koji imamo - problem naplate naših usluga.

"Cena po kvadratu"

U zemljama zapadne Evrope, cene inženjerskih usluga najčešće se određuju na osnovu procenjene vrednosti izvođenja radova. U Nemačkoj, od 2021. godine, primenjuje se standard HOAI, koji se upravo zasniva na ovom principu.

Međutim, odlučili smo da naš cenovnik bude vezan za m² projektovane bruto površine, iz nekoliko razloga:

  • Trenutno ne raspolažemo dovoljnim brojem adekvatno kvalifikovanih inženjera koji bi mogli precizno proceniti vrednost izvođenja radova (posebno u početnim razvojnim fazama projekta, kada se cena i formira).
  • Procene vrednosti inženjerskih usluga, koje se zasnivaju na ukupnoj vrednosti izvođenja radova, često nisu dovoljno precizne i moraju da sadrže određenu rezervu, što u trenutnim tržišnim uslovima u Srbiji nije izvodljivo;
  • Dosadašnje poslovanje pokazalo je da je određivanje cena po m2 najprihvatljiviji metod za inženjersku zajednicu.
  • Zato što bi u našoj zemlji država sigurno intervenisala u snižavanju statističkih vrednosti za cene izvedenih radova.


U narednom periodu, ukoliko postoji saglasnost inženjerske zajednice, organizovaćemo obuke na temu procene vrednosti razvoja projekta, koje će nam poslužiti kao korektivni faktor za preciznije određivanje cene inženjerskih usluga.

Pored toga, predlažemo da se, u početnim fazama, vrednosti inženjerskih usluga koriguju i na osnovu dnevnih tarifa inženjerskih usluga (tj. plata inženjera), čime bi se dodatno osigurala ekonomska održivost i realnost cenovnika.

 

Enterijer

Kolege koje se bave enterijerom uspešno su se izborile za korektne cene, koje nećemo umanjivati, već će se u budućnosti isključivo korigovati naviše.


Ključni izazov ostaje način raspodele sredstava, odnosno određivanje cena po fazama i disciplinama.

Za sada smo odlučili da cene budu onakve kakve su prikazane u „cenovniku“, budući da u velikom broju slučajeva projekti iz oblasti elektrike i mašinstva u enterijerima nisu ni predviđeni, te ne želimo da umanjujemo cenu arhitektama. S obzirom na to da je ovo cenovnik minimalnih tarifa, predlažemo da kolege električari, mašinci i građevinci u početku koriste ove vrednosti kao referentne, a da nam naknadno dostave svoje predloge za optimalne (minimalne) cene.



Jedino što molimo kolege arhitekte, to je da uvedu obavezu izrade projekta statike, kao i dokumentacije za dozvolu, koju će obavezno predavati na CEOP, u okviru ovih cena.

 

PDV

Autor ovog teksta je inženjer, pa njegovo razumevanje PDV-a možda nije najpreciznije. Ipak, pokušaće da objasni kako se javlja problem konkurentnosti cena u zavisnosti od toga da li je projektant registrovan kao preduzetnik ili kao društvo sa ograničenom odgovornošću („doo“).


Napomena: da ne bismo komplikovali, ovde se pod "preduzetnik" podrazumeva firma koja nije u sistemu PDV-a, a pod "doo" firma koja jeste.

Znači, gde dolazi do „nekonkurentnosti“:

  • Ako je projektant doo, a klijent (investitor) fizičko lice, ako će klijent koristiti objekat za lične potrebe, u nekomercijalne svrhe ili za delatnost koja je oslobođena PDV-a…


Ako je autor teksta ovo uopšte dobro razumeo i ako bi se išta pitao po ovom pitanju, smatrao bi ovaj problem rešivim samo izmenom zakona.

Troškovi inženjerskog preduzeća

Već prvog dana smo dobili upit o visini troškova inženjerskog preduzeća.

Kolege su nas opravdano pitale zašto smo odvojili "samo" 20%, ako je svima poznata sledeća računica:

"neto plata zaposlenog x 3(do 4) = cena prema investitoru"


To znači da udeo koji čini troškove preduzeća i profit firme u Srbiji trenutno iznosi 54% (prava vrednost je oko 63%, zato što većina preduzeća uplaćuje samo deo doprinosa)*, a mi smo opredelili "samo 20%".


Evo objašnjenja:

1. Smatramo da je 54% neopravdano mnogo i da bi deo tih sredstava trebalo vratiti u plate.

2. U zapadnoevropskim zemljama taj procenat iznosi 18%.


*NAPOMENA: Ovo se prevashodno odnosi na ona preduzeća koja deo profita (od 63%) moraju da vrate "u sistem" kako bi osigurala kontinuitet poslovanja kroz stalne i nove projekte.


Zato smo napravili "Case Study" za preduzeće od 20 zaposlenih inženjera koje radi u Beogradu (nebitno da li je u pitanju projektantska ili konsultantska kuća) u nominalnim iznosima, da bi se videli realni troškovi.


Dodatan profit (preko 6%) zavisi od sposobnosti samog direktora/ menadžment tima preduzeća. Tek taj i takav profit može da se koristi za "team building"-e (koji bi se odvijali u toku radnog vremena), službene automobile, edukaciju i sve ostale slične troškove.

1

Mesečni troškovi preduzeća




zakup prostora

4,000

€


održavanje

1,400

€


komunalije

2,000

€


čišćenje

500

€


knjigovođa

2,000

€


IT

1,000

€


opšta služba / HR / sekretarica

1,000

€


Ukupno:

11,900

€





2

Oprema (po 1 zaposlenom)




kompjuter + softver

2,000

€


sto + stolica

300

€


telefon

500

€


laser

100

€


libela

20

€


zaštitna oprema

200

€


Ukupno: 

3,120

€





3

Plate radnika na mesečnom nivou




15 inženjera sa licencama

60,000

€


5 inženjera bez licenci

13,600

€


Ukupno (mesečni trošak):

73,600

€






ZA 5 GODINA



1

Troškovi preduzeća (za 5 godina)




Mesečni troškovi

714,000

€


Oprema

65,520

€


Ukupno:

779,520

€





2

Plate ukupno (za 5 godina):

4,416,000

€




 

3

Profit (mesečno 5,000 € x 5 godina) 

300,000

€

NAPOMENA: troškovi godišnjih odmora i bolovanja nisu uključeni u obračun, jer je uobičajena poslovna praksa u Srbiji da se za ove situacije ne angažuju dodatni resursi. Shodno tome, ovi izdaci ne predstavljaju trošak preduzeća, već teret zaposlenih—bilo onog koji koristi odmor ili bolovanje, bilo njegovih kolega.

Ovde je još važno napomenuti razlike između domaćih i stranih preduzeća:

  • Ne postoje značajne razlike između projektantskih, izvođačkih i konsultantskih preduzeća u odnosu na strane kompanije. Prilikom ulaska na tržište, strane firme automatski usvajaju modele rada domaćih preduzeća.
  • Međutim, strani investitori imaju drugačiji pristup – insistiraju na višim standardima, ali često na račun dodatnog rada zaposlenih, bez proporcionalnog povećanja plata. 

"Kako da cenu od 16€/m2 odjednom podignem na 60€/m2?"

Činjenice:

- Trenutne cene za inženjerske usluge (projektovanje do tendera) iznose famoznih 20€/m2.

- Ne možemo ni to da naplatimo.

- Da bi naše usluge bile isplative, a u skladu sa opštim cenama na tržištu, trebalo bi u OVOM MOMENTU da budu 100 €/m2.

- Mi za sada u ovom cenovniku nudimo cenu od oko 60 €/m2, koja će se podizati u narednim mesecima do 100 €/m2. 


Svesni smo da će mnoge kolege izraziti sumnju u izvodljivost ovog povećanja. Ipak, naš model je pažljivo osmišljen, upravo kako bi omogućio postupnu i održivu tranziciju ka realnoj tržišnoj vrednosti rada.


Evo nekoliko praktičnih smernica:

- sve poslove koje ne možete da prihvatite (zato što nemate dovoljno resursa) pondite po cenama iz cenovnika;

- pokažite investitoru cenovnik na sajtu i recite da ste član udruženja i da ste (kao i advokati) u obavezi da se pridržavate minimalnih cena;

- postepeno podižite cene sa 20, preko 30, do 60€/m2. Ako se u narednih par meseci budemo pridržavali ovih pravila, relativno brzo možemo stići do 100 €/m2.


"Šta ćemo sa onima koji svoj ceo biznis grade na dampingovanju cena?"


Ništa. Ostavimo ih u njihovom svetu. Njih će iz bisnisa izbaciti njihovi zaposleni, koji će biti preumorni, potplaćeni, poniženi. Tržište će se prirodno prilagoditi realnim vrednostima rada, usmeravajući se ka normiranju cena.


Autori ovog cenovnika veruju da je dovoljno da jedna trećina firmi primeni predloženi cenovnik. Ukoliko još trećina odluči na povećanje cena, firme koje trenutno nude usluge ispod tržišne vrednosti ubrzo će shvatiti da takav model poslovanja nije dugoročno održiv, te će se prilagoditi predloženim cenama.


Ističemo:

NE URANILOVKA; VEĆ NORMIRANJE MINIMALNIH CENA!!!

"Kada su nacisti došli po komuniste, ja sam ćutao, jer nisam bio komunista.

Kada su nacisti došli po Jevreje, ja sam ćutao, jer nisam bio Jevrejin.

Kada su došli po mene, nije više bilo nikog da se pobuni."

Martin Nimler

Mislite o tome.

Autor teksta: Aleksandra Popović, dia